ЗАХВАЛНИЦА
Неизмјерну благодарност и захвалност Господу нашем Исусу Христу на свему и за све.
Овим начином, породица протојереја-ставрофора Милутина Андрића, жели да се срдачно захвали свима, а поводом упокојења наше драге протинице Виде.
Хвала свима који изјавише саучешће, дођоше и учествоваше у молитви на светој заупокојеној Литургији и опјелу у храму светог кнеза Лазара Косовског у Андрићграду, испраћају на гробље и молитви.
Најтоплије благодаримо нашим Архијерејима, Митрополиту Хризостому, епископима: Јоаникију, Максиму, Атанасију и Димитрију, који су упутили саучешће лично преко телефона и путем својих изасланика и представника.
Посебна захвалност пароху вишеградском протојереју-ставрофору Рајку Цвјетковићу који је на опијелу началствовао и изговорио надахнуту бесједу о животном путу наше драге покојнице протинице Виде.
Такође, драгој браћи у Христу, архијерејским намесницима: вишеградско-горажданском протојереју-ставрофору Александру Топаловићу, соколачко-паљанском протојереју-ставрофору Илији Чупићу, и фочанко-тетимском протојереју Николи Ковачу као и старјешини храма Св. Лазара Косовског у Андрићграду протојереју-ставрофору Драгану Вукотићу са братством.
Представницима богословских школа у Фочи, свештеницима Богословског факултета, протојереју-ставрофору проф. др Ненаду Тупеши, и Богословији светог Петра Дабробосанског јереју Љубомиру Пријовићу и ђакону Милошу Јањићу са богословима који су узели учешће у молитви.
Хвала начелнику Општине Вишеград Г-дину Младену Ђуревићу на доласку, изјави саучешћа и присуству на опијелу.
Посебна захвалност на труду и љубави да дођу и учествују у молитви умировљеним свештеницима протојерејима-ставрофорима: Војиславу (Воју) Чаркићу, Милораду Новаковићу, Лазару Васиљевићу, Милосаву Видаковићу, Саву Брадоњићу, и Јеремији Старовлаху, као и свим свештенослужитељима Митрополије дабро-босанске и Епархија: будимкљанско-никшићке, жичке, милешевске и бихаћко-петровачке.
Велику благодарност свој духовној браћи и сестрама, монасима, монахињама, родбини, комшијама, кумовима и пријатељима који узеше учешће у молитви и испраћају покојнице Виде и тако љубав на дјелу показаше, а посебно онима који дођоше из разних крајева Србије, Црне Горе, Републике Српске, наше Херцеговине и БиХ.
Хвала свима који учествоваше и на било који начин помогоше око испраћаја и сахране наше драге покојнице протинице Виде.
Молимо Господа за покој њене душе, да Господ услиши наше молитве, буде милостив и опрости сагрјешења, а награди је за сва добра дјела учињена.
Вјечан покој и Царство небеско даруј Господе слушкињи Твојој Види.
На крају, упућујемо славословље Тројичном Богу, Оцу и Сину и Светоме Духу за дар живота који нам је засијао у Христовом Васкрсењу.
Чекам васкрсење мртвих и живот будућег вијека, амин.
протојереј-ставрофор, Милутин Андрић, са породицом.
У име Оца и Сина и Светога Духа…
Јуче је, браћо и сестре, највећи међу војском небеском свети Арханђел Михаило, походећи нас Цркву Христову на Земљи и кућу свечара проте Владимира Ступара, (зета и кћерке), приликом повратка на Небо, повео и душу наше протинице Виде.
Анђео чувар душе њене громогласно је затрубио, а потом запевао, оно што чујемо на опелу: блажен је пут којим данас идеш душо, јер ти је припремљено место покоја.!
Зато своју веру поткрепљујемо надом да, протиница Вида није умрла и нестала него се преселила, јер за хришћанку која верује у Васкрсење Христово нема смрти но живот у васкрслом Господу.
Оваквим начином протиница Вида копира свога племенитог земаљског оца Милана, који се упокојио у 46. години живота, на дан своје крсне славе светог Григорија Чудотворца, којег ће наша Црква прославити за осам дана, т.ј. 30. новембра.
Ево одговора за оне који су се помало чудили и запиткивали у овоме храму: зашто прото Милутин саслужује и служи сваке недеље и празника, а његова протиница Вида би стала пред крај реда и одазвала се на позив свештено- служитеља са двери светога олтара: са страхом Божјим, вером и љубављу приступите! и смирено, покривене главе, би се причестила.
Умом својим је знала, а душом својом осећала да, без хлеба насушног нема насушног ни живота, и да без тијела и крви Христове нама ни заједнице са Христом, овде, а камо ли на Небу.
Озбиљно је схватила и прихватила, изричите речи свога и нашег Спаситеља: ко не једе тело Његово и не пије крв Његову, није с Њим нити у Њему, нити ће добит опроштај сагрешења…
Да би знали зашто је она била таква требамо бар летимице проћи кроз њен живот и видети откуд та Христољубива протиница Вида.!?
Године 1950.маја 22. на празник никољице, у чувеној Jањској крајини, у селу код Стројица роди се кћер Вида, боље речено, нађе се осмо дете, од десеторо, које родише Видини земаљски родитељи. За данашње прилике врло ретко и невероватно.!
Да деца коју ми рађамо нису наша него дарови Божији дати привремено нама, сведочи и животни пут наше протинице Виде.
У то време, Југославија је била пример како се Бог у људима убија, а закон Божји исмејава, и по томе Вида је требала узрасти у заблуди и тами безбожства и постати духовно осакаћена.
Божијим промислом Бог је провидео о Види другачије, радосније, спасо- носније и узвишеније.
Пошто је земаљски хранитељ Видин тата брзо отишао небеском Оцу, добра и брижна мајка Милева, преко добрих и чувених богомољних хришћана Јањског краја, који су нашој Цркви подарили не мало епископа, свештеника, богослова,монаха и богомољачких душа, даје кћерку у свештеничку породицу.
Чувени и добри сарајевски прота Вељко Шкаљак са својом супругом, прихватише и узеше Виду као своје дете да им служи, како би заслужила да постане госпођа. Да учи школу али и да се Богу моли, а уједно подари њеној мајци велику подршку и помоћ за одгој и васпитање деце.
Сетимо се сусрета Арханђела Гаврила и мале Марије на Благовести. Марија рече: „Ево слушкиње Господње, нека буде по речи твојој….“ То пристајање мале Марије да буде слушкиња обезбедило је да постане највећа Госпођа и небеска Царица.
Ето Божијег промисла, благослова, милосрђа љубави и доброте за све. За Виду припрема за животни пут који ће имати, за њену мајку браћу и сестре велика помоћ и подршка, а за доброг прота велико дело милосрђа, доброте и љубави.
Прото Вељко са својом протиницом се понашао као старозаветни Захарије, примио је туђе дете као своје, иако је имао и своју децу.
Тако ће Вида у окриљу свештеничке породице физички и духовно стасати, школу завршити и удаће се из протиног дома.
У Цркви светог Преображења сретоше се, божанском љубављу заволеше и у истој цркви се вјенчаше.
Од тада Вида постаје брижна сапутница нашег доброг племенитог и у вери пламенитог проте Милутина Андрића.
Црква Христова им постаде велика лађа спасења, јер у Цркви и за Цркву живеше и дисаше, а од свога дома сачинише Цркву у малом.
Пошто верујем и знам да је Вида света душа, онда је смело поредим са светим душама из Јеванђеља. Смирена, сталожена и увек прибрана. Као Марта о свему је бринула, а као Марија увек је бољи део изабирала.
Богом дане таланте није закопала неко их умножила, а ничим се није узносила.
Као Христова мироносица Марија Магдалина, уста имут, а не глагољет, верна и стамена свештеничка сапутница, добра мајка, а племенита бака. Син свештеник, кћерка презвитера и вероучитељица, зет свештеник а снајка вероучитељица и осмеро унучади анђелчићи Божијег олтара.
Поред такве Виде није се морало завидети другом или другој.
У свештеничком путу проте Милутина, служба Богу у незгодним пређашњим временима и пределима расрбљеног српства бјеше подоста трња и зноја,али без колебања.
Ревносној души, какви су Андрићи, требало је управо мекоћа и дуготрпе- љивост душе Видине.
Када је њихова цела породица страдала и патила од прогонства лажне браће, као што рече писац у житију јасеновачких мученика, било је суза и горчине али не и очајања.
Службовање у херцеговачкој епархији, Божијим даром, цела породица се назиђује новом твари…Вера им постаје нада,нада прераста у љубав, а љубав им постаје Христос. Тако оплемењени и охристовљени, протиница Вида и прото Милутин враћају се у лепи Вишеград због пензије и живљења у породичној кући на Вучинама.
Топлота породичне куће којом је загревана цела породица и многобројна родбина душом Виде, остаје у њима, а она прелази у незалазну светлост ономе који нам је посведочио да је Он -Пут, Истина и Живот.
Имала се рајша и родити!
Одлази тихо, смерно и спокојно. Таквих је много у Царству Божијем.
Протинице Видо!
Види са Господом и Богородицом, св. Стефаном Архиђаконом, св. Григоријем чудотворцем и данашњим светим Нектаријем Егинским; са свима види да нам допусте да и ми видимо лице Божије..
Ето браћо, видите ту љепоту данашње радости у Господу, сви њени јутрос причешћени на Литургији и сједињени са Господом, верују и због тога се радују да Вида иде тамо у ред хорова анђела и добрих душа где се непрестано слави Бог наш и Спаситељ наш, коме нека је слава кроз све векове.
Бог нека ти души прости и помилује, а тело васкрсне у Последњи дан.
Христос воскресе!
Вишеград,
22.новембра 2018.год.
Опроштајна беседа поводом уснућа у Господу протинице + Виде Андрић.
Брат њен у Христу, прото вишеградски, Рајко Цвјетковић
