Вишеградски Дечани Андрићград Храм у Вишеграду Храм у Вишеградској Бањи Храм у Блацама Спомен капела у Старом Броду

Трећа парохија

Јереј Средоје Андрић

Рођен је у Вишеграду 26. октобра 1980. године од оца Михаила, свештеника, и мајке Вишње, рођене Брадоњић из Рудог. Основну школу завршио је 1995. године у Вишеграду после које је уписао петоразредну Богословију Света Три Јерарха у Книну. (У Богословију га је послао, сада већ његов сабрат при храму у Вишеграду – протојереј-ставрофор Богдан Станишић). Падом Крајине, августа 1995. године, Богословија је из Книна премештена на Дивчибаре код Ваљева, а први разред у манастир Каону код Шапца где је и завршио први разред. Богословија је затим 1996. године, због много бољих услова за рад премештена у Фочу где је наставила са радом. Матурски испит положио је 2000-те године. Од митрополита Николаја исте године добија благослов за упис на Теолошки факултет у Фочи. Прву годину завршава упоредо са служењем војног рока, наставивши касније студирање као редован студент факултета. Године 2004-те ступа у брак са Јеленом рођеном Иконић и бива рукоположен од митрополита Николаја за ђакона у Вишеграду 10. октобра 2004. године. Дипломирао је 2006. године. Две године предавао је веронауку у Основној школи у Вишеграду. У чин свештеника рукоположен је 2. новембра 2008. године у Саборној цркви у Сарајеву и постављен за свештеника у Вишеграду на парохију Трећу вишеградску. У браку са Јеленом има двоје деце Андреја и Софију.


КОНТАКТ:

Јереј Средоје Андрић - трећа парохија вишеградска

Вучине 45 Вишеград

Контакт: 058/623-201; моб: 065/678-550

Електронска пошта: sandric@teol.net

Skype: s.andric

 


FACEBOOK
ДОНАЦИЈЕ

Помаже Бог добри и честити роде!

Саборни храм Светог кнеза Лазара и косовских јунака у Вишеграду - Андрићграду углавном је завршен што се тиче спољашњих радова. Сад предстоје унутрашњи радови и опремање храма потребним богослужбеним предметима и књигама. Искрено говорећи, црквени сакрални предмети нису јефтини. На нама је да храм, који је храм свих нас, опремимо лијепо и свечано, баш као што је таква и честита српска душа. Свјесни смо и тога да Вам се новац свуда тражи, али и знамо да Господ искрен дар награђује стоструко и на многе начине само Њему познате.
Храмови су увек били слика једног народа и увек се народ уграђивао у храм кроз разне видове помоћи, као што је то и овде случај. И то је добро, јер он онда постаје спона која нас веже и за Цркву и за Бога и ми се осећамо дијелом тога храма коме смо дали свој допринос.
Молба за донаторство није увек захвалан посао, али наш народ кад је у питању Црква – зна то да разумије! Тешко је у мало речи објаснити све, ал' ми се разумијемо!

Са Божијим благословом, свештеник Средоје Андрић,
старешина храма Св. Кнеза Лазара


Погледајте донације

Упутства за приложнике