Вишеградски Дечани Андрићград Храм у Вишеграду Храм у Вишеградској Бањи Храм у Блацама Спомен капела у Старом Броду

“Порт-Артурска” икона Пресвете Богородице у храму у Андрићграду

Писац и фотограф из Русије Наталија Батарјева донела је у Вишеград, у јуну 2013 год. копију чудотворне иконе Пресвете Богородице „ПОРТ-АРТУРСКЕ“ или „ТРИЈУМФ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ“. Као разлог доласка и доношења иконе навела је „гробове руских добровољаца“ који су погинули бранећи српску браћу и православље у последњем рату у Босни, пожелевши да рата више никад не буде, те да икона Богородице буде заштитница града.

Икона је настала у Русији у време руско-јапанског рата 1904. године, када је на основу прецизног виђења једног морнара и бранитеља Севастопоља, иконописана и урађена захваљујући прилозима побожних људи. По заповести Богородице која је предсказала рат и страдања, икона је требала бити допремљена у Порт-Артур, обећавши своју помоћ и заштиту града. Пошто њена наредба није испуњена, Порт-Артур је после дуге опсаде пао и предат у јапанске руке, а икона је била изгубљена.

О даљим догађајима везаним за икону можемо само нагађати. Познато је писмо оца Јована Кронштатског: “Вођа наше војске А.Н. Куропаткин оставио је све предате му иконе Јапанцима-многобошцима, док је све световне ствари однео са собом. Какав однос према вери и црквеној светињи! Зато Господ не благосиља оружје наше и непријатељи нас побеђују. Зато нам се сви наши непријатељи подсмевају и газе нас”.

Икона “Тријумф Пресвете Богородице” је током неколико десетлећа остала скривена. И тек је 1998. године поново пронађена.
Занимљиву историју ИКОНЕ можете прочитати у наставку.
____________________________________________

Тачно два месеца пре почетка руско-јапанског рата, 11. децембра 1903. године, у Кијевско-Печерску лавру је, у Удаљене пећине, из Бесарабске губерније стигао ради поста старац-морнар, учесник одбране Севастопоља. Усрдно се молио за руску флоту у Порт-Артуру. Једном је у сну имао визију: стојећи леђима према морском заливу Пресвета Богородица је у рукама држала дугуљаст рубац с обрубом боје јоргована на коме је приказан Спаситељев лик. Хитон Богородице је био модар, а горња одећа смеђа. Оба Њена стопала газила су огољене и наоштрене двосекле мачеве. С десне стране над пречистим ликом Богородице налазио се Архистратиг Михаило, с леве  Арханђел Гаврило. Анђели су над Њом држали у облацима царску круну, овенчану укрштеним дугама с крстом одозго. Изнад тога су Бестелесне Силе подржавале облаке на којима је седео Господ Саваот; над њим је на блиставилу био натпис: “Нека буде једно стадо и један пастир”.

Пресвета Богородица је смирила морнара захваћеног страхом и поверила му да ће ускоро започети рат у коме Русију очекују тешки губици и искушења. Небеска Господарица је заповедила да се направи икона која тачно приказује визију и упути у Порт-Артурску цркву, обећавши помоћ, покровитељство и победу руској војсци одмах по приспећу иконе на наведено место.

За визију старца-морнара, Севастопољца, сазнали су богомољци Кијево-Печерске лавре. Када је стигла прва вест о почетку руско-јапанског рата, десет хиљада богомољаца је приложило по пет копејки (од једног лица нису више примали) и скупило потребан износ за куповину материјала за икону. Мајстори нису ништа узели за рад.

Икона је израђена тачно по упутствима морнара. На њој је емајлираном лигатуром било написано: “За благослов и знамење тријумфа христољубиве војске Далеке Русије од светих манастира Кијевских и 10.000 богомољаца и пријатеља”. Икона је заједно с резбареним рамом имала висину 2 аршина и 1 1/2 вершка2 (око 149 см) и ширину 1 1/2 аршина (око 107 см). Мере иконе без рама: висина 1 3/4 аршина (око 124 см), ширина  1 аршин и 1 1/2 вершка (око 77 см).

Икона је у лето 1904. године стигла на Далеки Исток, о чему су подробно саопштиле “Епархијске новине Владивостока” (бр. 16-17, 1. септембра 1904. године; бр. 2, 15. јануара 1905. године; бр. 10, 15. маја 1905. године).

Икона “Тријумф Пресвете Богородице” је почетком августа допремљена у Владивосток. Преосвећени епископ Владивостока и Приморја Јевсевије (Никољски) је 2. августа у саборној цркви примио свету икону “Тријумф Пресвете Богородице” намењену саборној цркви Порт-Артура, која се дотад налазила код заповедника Тихоокеанске ескадре вице-адмирала Н.И. Скридлова. Н.И. Скридлов, коме је тај задатак наложила Господарица Царица Марија Фјодоровна, по свом доласку у Владивосток обратио јој се с молбом да одобри привремено постављање иконе у саборној цркви Владивостока. Сагласност Њеног Царског Величанства дато је телеграмом примљеним 2. августа у Владивостоку.

Многи верници су изражавали чуђење и незадовољство тиме што се Порт-Артурска икона не отпрема на одредиште. Међутим, одлагање је било условљено помањкањем слободних бродова који су у стању да безбедно допреме икону, и активним војним операцијама у опседнутом Порт-Артуру.

Начињено је неколико копија иконе “Тријумф Пресвете Богородице”. У почетку је направљено неколико фотографских копија. Један сликар из Владивостока је с фотокопије насликао још једну копију (сликана на дрвету уљаним бојама у смањеној величини). Намеравано је да се неколико фотокопија иконе пошаље копненим путем поштом у Чифу3 на име руског конзула с молбом да се првом згодном приликом дотуре у Порт-Артур.

Одлучено је да се копија иконе на дрвету пошаље првим транспортом у Порт-Артур. Добровољац-морнар Пленков се прихватио да допреми сликану копију иконе у Порт-Артур. Међутим, транспорт је доспео у снажну буру и вратио се у Владивосток. Икона је поново истим транспортом била отпремљена 16. новембра. Исход тог путовања је непознат.

Најзад се допреме оригинала иконе у Порт-Артур примио Николај Николајевич Фјодоров  50-годишњи резервни коњички капетан Уланског пука телесне гарде Њеног Величанства, учесник руско-турског рата 1877-1878. године, а 1904. године деловођа Царског лова. Он је из новина сазнао за судбину Порт-Артурске иконе и одлучио да се прими тешког и опасног подвига допремања наведене иконе у Артур. Благослов за то добио је од свог исповедника оца Јована Кронштадскго.

Н.Н. Фјодоров је првих дана октобра кренуо из Петербурга у Владивосток, камо је приспео 7. новембра 1904. године. На празник Ваведења Пресвете Богородице у храм, 21. новембра (4. децембра), после Литургије у саборној цркви, уз присуство многобројног народа, последњи пут је пред иконом “Тријумф Пресвете Богородице” одслужено свечано молепствије. Потом је икона стављена у специјално за њу израђену футролу и отпремљена на норвешки пароброд којим је напустила Владивосток. Житељима Владивостока остала је копија те иконе у природној величини, насликана уљаним бојама на бакарној плочи.

Прва вест од Н.Н. Фјодорова примљена је 7. јануара 1905. године. Био је то телеграм послат 4. јануара са станице “Прва караула” на реци Љаохо. Фјодоров је у том телеграму молио да му се његове ствари пошаљу у Харбин на “пост рестант”. О икони је Н. Фјодоров саопштио у писму које је стигло 11. јануара. Тада се сазнало да икона “Тријумф Пресвете Богородице” није допремљена у Порт-Артур. Град је у то време већ био предат. Добивши одобрење из Петербурга, Фјодоров је икону отпремио у армију на фронту, генералу Куропаткину.

Даља судбина Порт-Артурске иконе бринула је многе житеље Владивостока, који су се тим поводом више пута обраћали Владици Јевсевију. Изражавајући свеопшту забринутост, Владика се обратио главном свештенику армије протојереју Сергију Голубеву, који је телеграмом од 28. априла 1905. године одговорио: “Икона ”Тријумф Богородице” је после неуспелог покушаја чиновника Фјодорова да је отпреми у Порт-Артур, допремљена у штаб Врховног команданта и налази се у покретној цркви Врховног команданта”.

О даљим догађајима везаним за икону можемо само нагађати. Познато је писмо оца Јована Кронштатског: “Вођа наше војске А.Н. Куропаткин оставио је све предате му иконе Јапанцима-многобошцима, док је све световне ствари однео са собом. Какав однос према вери и црквеној светињи! Зато Господ не благосиља оружје наше и непријатељи нас побеђују. Зато нам се сви наши непријатељи подсмевају и газе нас”.

Икона “Тријумф Пресвете Богородице” је током неколико десетлећа остала скривена и тек је 1998. године поново пронађена.


 


FACEBOOK
ДОНАЦИЈЕ

Помаже Бог добри и честити роде!

Саборни храм Светог кнеза Лазара и косовских јунака у Вишеграду - Андрићграду углавном је завршен што се тиче спољашњих радова. Сад предстоје унутрашњи радови и опремање храма потребним богослужбеним предметима и књигама. Искрено говорећи, црквени сакрални предмети нису јефтини. На нама је да храм, који је храм свих нас, опремимо лијепо и свечано, баш као што је таква и честита српска душа. Свјесни смо и тога да Вам се новац свуда тражи, али и знамо да Господ искрен дар награђује стоструко и на многе начине само Њему познате.
Храмови су увек били слика једног народа и увек се народ уграђивао у храм кроз разне видове помоћи, као што је то и овде случај. И то је добро, јер он онда постаје спона која нас веже и за Цркву и за Бога и ми се осећамо дијелом тога храма коме смо дали свој допринос.
Молба за донаторство није увек захвалан посао, али наш народ кад је у питању Црква – зна то да разумије! Тешко је у мало речи објаснити све, ал' ми се разумијемо!

Са Божијим благословом, свештеник Средоје Андрић,
старешина храма Св. Кнеза Лазара


Погледајте донације

Упутства за приложнике