Вишеградски Дечани Андрићград Храм у Вишеграду Храм у Вишеградској Бањи Храм у Блацама Спомен капела у Старом Броду

Недеља двадесетдруга по Духовима - Јеванђеље о богаташу и Лазару

Читајући причу коју је наш Господ Исус Христос испричао свима нама и чусмо је овде сада сви, мени пролази само једна мисао кроз главу – а то је: Богатство и сиромаштво као вечито питање нас смртника, као што је и вечито питање за нас људе: живот и смрт! А данас, када живимо у постратном периоду ове речи: богаташ и сиромах не силазе са уста свих медија и свих узраста, па и деце у основној школи…И они препричавају: ко шта, како и где и на који начин…и деле се на оне који имају и на оне који немају! И сви су огорчени и нико ником не верује, нити онај што има оном што нема, нити онај што нема оном што има! Па се мрзимо међусобно и душевно оболимо размишљајући како је ко и на који начин дошао до богатства!? Где год уђеш и чујеш, све сумња на сумњу се калеми! И то је постало данас основно питање: Како доћи до ИМАТИ да избегнеш НЕМАТИ? И то је питање на свом месту и оно је добро и треба човек да размишља о томе како да има. Али проблем је у томе што се више не бирају поштена средства да би се дошло до „имати“ и што је још горе: ИМАТИ нешто на нелегалан начин је постало одједном сасвим нормално! Деца школског узраста су нам заражена са тим вирусом који је гори од ових сада вируса! То је вирус који уништава оно битније у човеку – а то је душу!

Шетате улицом и чујете, а пролазник виче свом саговорнику за некога: Знаш, он ти се обогатио на незаконит начин! Ал човек се снашао, шта га брига… А на изразу лица му видите једну врсту дивљења, помешану са дозом благог одобравања, па чак и жаљења што он, није био толико виспрен и лукав да дође до таквог богатства на тај прљави, нељудски начин! Као да се пита: Како се ја тога нисам сјетио? А онда опет, на лицу му видите, ништа друго, до дивљење једној таквој поквареној људској интелигенцији… Време у коме живимо јесте тежак товар на нашим плећима… Све је више оних који немају али и оних који неће да имају на поштен начин! Помешали смо добро са злим, па више и не знамо шта која реч значи! А бити богат није исто што и бити имућан! Богат је онај који има Бога у себи, па сад дал био ил не био имућан, битно је да има Бога у себи! А имућан се може бити и без Бога! Е ми данас хоћемо да будемо имућни! Није битно што је то без Бога – само нек смо имућни! Није битно шта је у срцу – него шта је на тјелу, чиме смо се споља одјенули! Ако ниси такав – испадаш из друштва, јер ниси у тренду – како кажу! Млади ће ово добро разумети а и код старијих је иста ствар – што свакако није похвално! Увек је овога било, ал то нам не даје за право да питање овога прогласимо застарелим и нормалним а поготово НЕ – Јеванђелским! Кад дођемо пред Христа неће нас гледати у чему смо дошли, него какве дарове му доносимо: јесу ли то добра или лоша дела? Пред Њим и имућан и просјак у равном су достојанству! Гледаће им се вјера и добра дела!

А прича коју смо чули управо сведочи то исто! Није имућни, коме се чак ни име не помиње у овој причи, отишао у пакао чисто због тога што је био имућан, нити Христос има шта против имућног човека, него зато што је презирао оног који нема, што је окретао лице своје да га очима не гледа, што је на њега гледао горе него на животињу, што се није удостојио да му да мрве са трпезе које на под падну…а просјак пун љубави и доброте у срцу, коме и име Христос помиње и записано је у Светоме Писму, био је човек по телу и духу исти као и онај имућни! И један и други пред Христа су изашли онакви какви су и дошли на овај свет – без злата и сребра и ичег материјалног! Понели су са собом пред Њега, хтели то или не, само добре и лоше особине, само добра и лоша дјела!

Све што имамо на овој земљи јесте Божије! Земља, око које се комшије свађају у метар, коју је створио и чија је она!? Знате ли некога да је однео са собом метар земље на онај свет? Трава коју стока пасе, ко јој живот даје и како расте? Дјете – које мајка роди благодаћу Божијом – ниједна мајка није задржала за себе! Бог је животодавац и у овоме и у ономе свету! Живимо – умремо, а земља ова остаје и до када – то сам Бог зна јер она је власништво Његово! Ми смо само пролазници који живимо овде и којима је земља дата на кориштење и да се богатимо у Богу – и са Богом у материјалном
смислу, како би нам материјално кроз чињење добрих дјела помогло да наследимо вечно Небеско царство! Да не будемо као овај безимени имућни из Светог Писма који оде у вечне муке! Боље нам је да будемо и просјаци на овој земљи као Лазар, како би на Оној били Богати и са Богом и свим светима у вечном Христовом царству! Нека нам ова прича помогне да схавтимо праве Јеванђелске вредности и да се такмичимо, не по тјелу и одјелу, него по духу и љубави према ближњем! Амин!

јереј Средоје Андрић


 


FACEBOOK
ДОНАЦИЈЕ

Помаже Бог добри и честити роде!

Саборни храм Светог кнеза Лазара и косовских јунака у Вишеграду - Андрићграду углавном је завршен што се тиче спољашњих радова. Сад предстоје унутрашњи радови и опремање храма потребним богослужбеним предметима и књигама. Искрено говорећи, црквени сакрални предмети нису јефтини. На нама је да храм, који је храм свих нас, опремимо лијепо и свечано, баш као што је таква и честита српска душа. Свјесни смо и тога да Вам се новац свуда тражи, али и знамо да Господ искрен дар награђује стоструко и на многе начине само Њему познате.
Храмови су увек били слика једног народа и увек се народ уграђивао у храм кроз разне видове помоћи, као што је то и овде случај. И то је добро, јер он онда постаје спона која нас веже и за Цркву и за Бога и ми се осећамо дијелом тога храма коме смо дали свој допринос.
Молба за донаторство није увек захвалан посао, али наш народ кад је у питању Црква – зна то да разумије! Тешко је у мало речи објаснити све, ал' ми се разумијемо!

Са Божијим благословом, свештеник Средоје Андрић,
старешина храма Св. Кнеза Лазара


Погледајте донације

Упутства за приложнике