СПОМЕН МУЗЕЈ У СТАРОМ БРОДУ: Место ходочашћа и српске саборности
08.09.2019.

У Спомен-музеју у Старом Броду јуче је постављено 27 склуптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину.

Спомен-музеј је урадио архитекта Новица Мотика из Зворника, а изградњу су финансирали Миодраг Дака Давидовић и Спасоје Албијанић.

Као што смо јуче писали, његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом рекао је да се страдању српског народа на ријецу Дрини у Старом Броду ћутало 77 година и да ће ове године бити покренута процедуру канонизације да би били проглашени светим мученицима.

Никшићанин Миодраг Дака Давидовић уз Спасоја Албијанића је добротвор овог Спомен-музеја.

Њима је јуче уручена Медаља заслуга за народ.

Многи одговори леже у ријеци Дрини – рекла је  јуче предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић.

фото: С. Гарић

Подвижнике васкрсавања истине о страшном старобродском страдању Срба, свештеника Драгана Вукотића, ктиторе музеја Спасоја Албијанића и Миодрага Даку Давидовића и архитекту Новицу Мотику више од заслужене медаље заслуга за народ радоваће ако Стари Брод буде мјесто ходочашћа и српске саборности.

Страдање 6.150 Срба Сарајевско-романијске регије и Подриња, марта 42. на обалама Дрине, двоструки је злочин, јер је њихова судбина деценијама прећуткивана. Најзаслужнијима за чување сјећања на жртве Старог Брода и Милошевића – свештенику Драгану Вукотићу, ктиторима музеја Спасоју Албијанићу, Миодрагу Давидовићу и архитекти Новици Мотики, предсједница Републике Жељка Цвијановић додијелила је Медаљу заслуга за народ, пренијела је РТРС.

фото: С. Гарић

Крвави дан, 22. март 1942, православни празник Младенци. Збјегови српског народа и нејачи на обалама непремостиве Дрине, у раљама мржње и монструозног усташког злочина.

Само се владика Николај Велимировић усудио да их оплаче, али је и поема „Ђердан од мерџана“ био забрањени крик.

фото: С. Гарић

До прије 12 година, када је почела градња спомен – комплекса у Старом Броду, тек је понеко начуо језиву причу о стародринском стратишту…

Ваља се присјетити, да је Миодраг Дака Давидовић из Никшића стао у ред највећих ктитора српског рода, а храмови које подиже и обнавља постали су место сабирања нашег народа, почев од његове родне Голије, преко Србије, свете српске земље Косова и Метохије, Свете Горе, па до Острошке горе, црногорског Синаја.

фото: С. Гарић

Прије седам година његова светост патријарх српски Иринеј одликовао је Давидовића Орденом Светог Саве првог степена, а прије три године, на празник Светог Василија Острошког, од митрополита Амфилохија добио Орден Светог краља Милутина за немјерљив допринос који је дао у обнови манастира Острог и православних светиња широм Црне Горе.

in4s.net