ДУХОВНА ОБНОВА КРОЗ ПОКАЈАЊЕ
Долазим да вам будем архијереј, владика и слуга, усрдни молитвеник пред Богом. Знамо и осјећамо да су ваши погледи силно упрти у нашу маленкост, и уши ваше напрегнуте, са жељом да видите и да чујете шта ћемо вам рећи и поручити данас и сутра. Исто тако знамо да су ваша надања и очекивања велика. И с правом, јер ви и ова митрополија сте увијек имали митрополите великане наше историје и наше Цркве. Зато дрхтимо пред великим теретом одговорности коју преузимамо, и стрепимо да можда нећемо бити достојни ваших очекивања, или величине наших предходника којима се дивимо и клањамо.
Потребне су нам ваше молитве и мољења. Молите се за нас, да вам будемо као некада Мојсије Израиљском народу у Египту: пред Богом смирен и Његов слуга, а пред људима и разборит и храбар, Бога и вас достојан.
Знамо и осјећамо, да су с нама и међу нама духовно присутни и наши велики и славни претходници, да они слушају ове ријечи наше, и осјећају ваша срца и молитве. И они ће нам као и ви бити свједоци пред Богом. Као и сви ми, браћо и сестре, и они су забринути стањем нашег српског православног народа. Из свакодневних разговора са људима констатујемо како стање нашег народа није добро. Није добро само констатовати и јадиковати, већ се мора одмах и неодложно чинити што је потребно да би се то стање измијенило на боље. Свака измјена на боље, свако поправљање народне ситуације може бити само покајањем, односно мијењањем начина мишљења и размишљања.
Подсјетимо се како сва Јудејска земља и Јерусалимљани долажаху светом Јовану Крститељу на ријеку Јордан, и он им говораше: Покајте се, и вјерујте у Јеванђеље. Али, то није порука само једног времена – то је порука свих времена и свих вијекова. Заправо, треба ове ријечи светог Јована Крститеља да чујемо као да их он нама лично говори. Нама као народу, данас и одмах, неопходно је потребна духовна обнова кроз покајање и надградња вјере у Јеванђеље Христово. Само тако ћемо обновити наш хришћански и светосавски идентитет, идентитет који је красио наш народ кроз вијекове, кроз нашу дугу и славну историју.
Мијењањем нашег рационалистичког и приземног мишљења задобићемо, благодаћу Духа Светога, ум Христов, а то и јесте крајњи циљ сваког хришћанина. Духовна обнова кроз покајање не значи бјежање од себе самога, већ суочавање са собом и мијењање себе самога и свега око себе. Овим се посебно види благослов Божји, који је Бог дао човјеку да буде украс цјелокупног створеног свијета. Његош то на свој начин опјевава у “Лучи микрокозма”; то је истовремено оно што је као завјет оставио свети владика Николај Жички и Охридски, рекавши: Да се обожимо, и свето умножимо, али претходно да се сложимо. “Оче, молим Те да сви једно буду, као Ти, Оче, што Си у Мени, и Ја у Теби, да и они у нама једно буду”, моли се Господ Исус Христос прије свог страдања. И ја молим Њега, Оца молитве, да благослови наш народ Српски слогом и јединством. И вас, браћо и сестре, молим и преклињем да се сложимо и ујединимо зарад нашег добра и опстанка. Размишљати другачије и имати другачији избор или опредјељење не би смјело бити сметња нашем националном јединству. Напротив, у различитостима мисли и идеја и њиховом суочавању кристалишу се заједничке вриједности. Не допустимо да нас наше сујете и лични интереси свађају, завађају и дијеле.
Не бивајмо жртве интереса других. Нема нити може бити већег или већих интереса, од народног интереса. Ово су императиви наше садашњости, и биће несумњиви знаци да је српски народ потпуно свјестан своје историјске одговорности. Без духовне обнове, без обожења и умножења нема будућности нити народа, нити Цркве. Нека свако од нас према својој савјести одговори на ова три задатка, да се сложимо, обожимо и ако Бог да умножимо.
Митрополит Дабро-босански Хризостом
(Објављено у часопису Соко, 31-32, децембар 2018. године)