Вишеградски Дечани Андрићград Храм у Вишеграду Храм у Вишеградској Бањи Храм у Блацама Спомен капела у Старом Броду

Сјећање на жртве у Старом Броду и Милошевићима – Изложбом и књигом против заборава

23. март 2017.

ВИШЕГРАД – Сјећање на 75-годишњицу страдања преко 6000 Срба из општина Сарајевско-романијске регије, Олова, Хан-Пијеска, Рогатице и села вишеградске општине испод Сјемећа који су на стравичан начин у селима Стари Брод и Милошевићи, 15-так километара низводно Дрином од Вишеграда, у прољеће 1942. побиле усташе „Црне легије“, почело је синоћ, уторак, 22. марта, у вечерњим часовима у галерији Дома културе у Вишеграду.

У препуној галерији присутних грађана Вишеграда и сусједних општина, међу којима је био и један број преживјелих из голготе у кањону Дрине и њихових потомака, те бројних намјерника међу којима је био и предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, прво је отворена изложба под називом „Страдање српског народа од Сарајева до Старог Брода“, чији су аутори протојереј Драган Вукотић и сликар хаџи Бранко Никитовић из Вишеграда.

На 16 великих паноа, ријечју и сликом, приказано је страдање преко хиљаду жртава масакра који је ишао од Сарајева, преко Рамианије и Деветака до Старог Брода и Милошевића у којим је кулминирало 22. марта, на Младенце када је набујала Дрина носила и живе и мртве углавном нејач, жене, дјецу, старце и старице.

Изложба је, рече овом приликом протојереј Драган Вукотић, покретног карактера и током године биће пориказана у свим општинама одакле су жртве страдале у овим селима на лијевој обали Дрине.

Овај злочи, рекао је још протојереј Драган Вукотић, деценијама је био заташкаван, прикриван и заборављан. О њему се није смјело говорити у послијератном периоду. Мученичка смрт хиљаде невиних тог прољећа 1942. није забиљежена ни у једном историјском уџбенику, нема га ни на једној мапи страдања и тако је до данас иако по први пут имамо прилику да пишемо сами своју историју, када имамо своје просвјетне одборе у којима су припадници нашег народа, али за страдања у Старим Броду и неким другим мјестима још нема мјеста у новојој историји. .

Уз отварање изложбе, скупу у Вишеграду, обратио се и Душан Басташић, један од аутора изложбе „Моје Јадовно“ који је указао на значај оваквих манифестација за истину о страдању Срба диљем злогласне НДХ и позвао надлежне институције у Републици Српској од државних до научних да овом питању посвете више пажње. Заборав је друго убијање жртава, а то је Србима својствено, рекао је он.

Поред отварања изложбе вече посвећено страдању Срба у кањону Дрине искориштено је и за промоцију трећег допуњеног издања „ Стари Брод – Заборављени
злочин“.

Циљ је, рече приређивач књиге Александар Савић, да се отргне од заборава један од најстрашнијих злочина у Другом свјетсдком рату о коме се скоро ништа деценијама није знало ни писало, а на њему је исказано толико мржње према српском народу од стране других народа да то поједини психолози пореде са лудилом.

Сјећање на злочин у Старом Броду, који територијално припада општини Рогатица, зарад лажног братства и јединства скриван је и минимизиран пуних 66 година, односно до 27. јула 2008., када је у овом малом селу на иницијативу свештеника Српске православне цркве из Вишеграда подигнуто и освећено пригодно спомен-обиљежје у оквиру кога је и спомен капела у којој је данас, 22. марта, на Младенце, одржана Света литургија као духопвни састанак са страдалим у овом подручју и Парастос за све знане и незнане.

 


FACEBOOK
ДОНАЦИЈЕ

Помаже Бог добри и честити роде!

Саборни храм Светог кнеза Лазара и косовских јунака у Вишеграду - Андрићграду углавном је завршен што се тиче спољашњих радова. Сад предстоје унутрашњи радови и опремање храма потребним богослужбеним предметима и књигама. Искрено говорећи, црквени сакрални предмети нису јефтини. На нама је да храм, који је храм свих нас, опремимо лијепо и свечано, баш као што је таква и честита српска душа. Свјесни смо и тога да Вам се новац свуда тражи, али и знамо да Господ искрен дар награђује стоструко и на многе начине само Њему познате.
Храмови су увек били слика једног народа и увек се народ уграђивао у храм кроз разне видове помоћи, као што је то и овде случај. И то је добро, јер он онда постаје спона која нас веже и за Цркву и за Бога и ми се осећамо дијелом тога храма коме смо дали свој допринос.
Молба за донаторство није увек захвалан посао, али наш народ кад је у питању Црква – зна то да разумије! Тешко је у мало речи објаснити све, ал' ми се разумијемо!

Са Божијим благословом, свештеник Средоје Андрић,
старешина храма Св. Кнеза Лазара


Погледајте донације

Упутства за приложнике