НАЈАВА ОСВЕЋЕЊА СПОМЕНИКА ЖРТВАМА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА ГЕНОЦИДА У СТАРОМ БРОДУ НА ДРИНИ 1942. Г.
11.07.2019.

Стари брод на Дрини је мјесто историјског  злочина геноцида којег починише хрватско-муслиманске усташе над Српским народом 1942. године. Наиме, схавтивши да се српски устанак слободе и отпора усташком режиму шири и да се не може зауставити репресивним мјерама  Власт НДХ-ске под управом ратног злочинца Анте Павелића одлучује по узору на Аустроугарску из 1915. године етнички очистити Источну Босну, а прије свега Подриње. Одлучено је да усташки бојовник Јуре  Францетић  уз помоћ муслиманске милиције у Источној Босни исту очисти од Срба. Именовани Францетић је у сарадњи са муслиманском милицијом  читаву операцију осмислио у јануару-фебруару 1942. године и исту покренуо почетком  марта 1942. године. Циљ усташке операције био је:  преостале Србе Сарајева и  Сарајевског поља, затим општина: Пале, Соколац, Олово, Хан Пијесак, Власеница, Рогатица, Трново и читавог Средњег Подриња ликвидирати или протјерати.

Јадни Срби, који нису имали гдје и код кога да се склоне повлачили су се према ријеци Дрини, односно ка  Вишеграду  надајући се да ће преко Вишеграда стићи у тада од Њемаца окупирану Србију. Нажалост, у томе су их спријечили италијански фашисти. Нису им дозволили прелазак преко Мехмед-пашине ћуприје у Вишеграду. Овај  поступак италијанских фашиста открива до данас непознату чињеницу да су у ову злочиначку операцију осим усташко-муслиманских јединица били укључени и италиајнски фашисти и комунистички партизански покрет који је ненаоружани Српски народ третирао као четнике, односно монархисте.
Знали су прогоњени и бјежећи Срби, као некада Јевреји у Мисиру, да сјеверно од Вишеграда а низводно на ријеци Дрини према Бајиној башти постоји прелаз (брод), којег су они знали као “Стари брод“  и кренули су к њему. Сама ријеч “брод“ значи  камени прелаз преко ријеке.  Међутим, због висине водостаја прелаз преко “старог брода“  је био немогућ. У тим и таквим околностима пристигле су их храватске усташе и муслиманска полиција и починиле над њима  невиђен и нечувен злочин. Што побијених, што масакрираних и у хладне валове Дрине натјераних и бачених  Срба по неким историчарима креће се између пет и шест хиљада. Мало ли је, о Господе!

Деценијама послије Другог свјетског рата комунистички  режим и сам огрезао у крви невиних и у систематским злочинима над Српским народом   исте је системски  прикривао. Можда је некима тешко размјети овај и овакве поступке југословенских партизана, али треба имати у виду чињеницу да су  током 1944. и 1945. године  многобројни  (или безбојни) устачки елементи (официри и војници) прешли у партизанске редове и тако се инволвирали у  антисрпски комунистички режим Јосипа Броза Тита.  Лустрација југословенског партизанског покрета никад није извршена, а крајње је вријеме да се на основу архива и то учини. Не треба изгубити из вида и другу чињеницу да су хрватско усташтво и југословенски комунизам  настали истовремено  на идеји антисрспства и анти југословенства. Заправо ради се о једном теистом медаљону са два слична лица. И за усташе и за комунисте Југославија је била “гробница  не српских народа“. И комунисти и усташе су идеолошки анимирали све могуће  и немогуће непријатеље и савезнике  против Српског народа и против Југославије.  Управо су и једни и други прве злочине против Југославије и Српског народа починили не 1941. године, већ много раније, као терористичке организације. Врхунац је био у убиству краља Александра 1934. године.  Њихова антисрпска и антијугословенска политика експлодирала је 1941. године, али на два различита и интересно супростављена начина.
Трудом и добротом добрих и племенитх људи током 2018. и текуће 2019. године  подигнуто је спомен-обиљежје у Старом броду на Дрини које ће, ако Бог да, бити освећено и отворено у Суботу, 7. септембра 2019. године са почетком у 12:00 часова.

Саопштење из Канцеларије митрополије Дабро-боанске
Сарајево, 10. јула 2019. године