Вишеградски Дечани Андрићград Храм у Вишеграду Храм у Вишеградској Бањи Храм у Блацама Спомен капела у Старом Броду

Друга парохија

Протојереј-ставрофор Александар Топаловић

Рођен је 4. фебруара 1972. године у Рудом од оца Гојка и мајке Споменке, рођене Калацановић. После основне и средње школе уписао се 1991. године на Богословски факултет у Београду. За време рата у БиХ мобилисан је у јединицу руђанске бригаде Војске Републике Српске. Био је распоређен на оперативним пословима картографије при команди бригаде. После демобилизације наставио је студије на богословском факултету. Ступио је у брак 1995. године са Љиљаном рођеном Марић из Рудог. У Београду је живео до 1999. године, када се вратио у Рудо. Рукоположио га је за ђакона митрополит Николај, на Светог Саву 1999. године, у храму Светог Пророка Илије на Сокоцу а за свештеника 20. марта исте године. Постављен је за заборачког пароха при храму Успења Пресвете Богородице у Чајничу. После шест месеци премештен је на новоформирану Другу чајничку парохију. 1. октобра 2005. године постављен је за пароха у Вишеграду, на парохију Другу вишеградску где се и данас налази. Има два сина Луку и Матију.


КОНТАКТ:

Протојереј-ставрофор Александар Топаловић - друга парохија вишеградска

Милоша Обилића 13 Вишеград

Контак: 058/620-739; моб: 065/934-901

Електронска пошта: luka98@teol.net

 


FACEBOOK
ДОНАЦИЈЕ

Помаже Бог добри и честити роде!

Саборни храм Светог кнеза Лазара и косовских јунака у Вишеграду - Андрићграду углавном је завршен што се тиче спољашњих радова. Сад предстоје унутрашњи радови и опремање храма потребним богослужбеним предметима и књигама. Искрено говорећи, црквени сакрални предмети нису јефтини. На нама је да храм, који је храм свих нас, опремимо лијепо и свечано, баш као што је таква и честита српска душа. Свјесни смо и тога да Вам се новац свуда тражи, али и знамо да Господ искрен дар награђује стоструко и на многе начине само Њему познате.
Храмови су увек били слика једног народа и увек се народ уграђивао у храм кроз разне видове помоћи, као што је то и овде случај. И то је добро, јер он онда постаје спона која нас веже и за Цркву и за Бога и ми се осећамо дијелом тога храма коме смо дали свој допринос.
Молба за донаторство није увек захвалан посао, али наш народ кад је у питању Црква – зна то да разумије! Тешко је у мало речи објаснити све, ал' ми се разумијемо!

Са Божијим благословом, свештеник Средоје Андрић,
старешина храма Св. Кнеза Лазара


Погледајте донације

Упутства за приложнике