Вишеградски Дечани Андрићград Храм у Вишеграду Храм у Вишеградској Бањи Храм у Блацама Спомен капела у Старом Броду

Реч на Преображење

Лепа ли је светлост Твоја
Свемогући Христе мој
Дај и мени да је видим
Ко апостол свети Твој!

Нек обасја моју душу
Да осетим радост ту
Па да у мом грешном срцу
Више нема места злу..

Просветли ме, освети ме,
Преобрази – помилуј!

+ + +

Овако се у пјесми недореченој исказује вапај душе грешне за преображењем онаквим каквим се Христос на гори Таворској преобразио пред ученицима својим. Преображење – тај чудесни догађај позива насна доживљај! Није се он само збио – он се и осјетио јер апостоли који су били ту као свједоци Христовог преображења, нису само видјели него су и осјећајући радост велику узвикнули: Добро нам је овде бити! Да саградимо три сјенице, једну теби Господе, једну Мојсију и једну Илији! У том тренутку, у тој радости неописивој њима као ученицима Христовим сјеница није ни требала… Они су тог момента заборавили све проблеме, оставили све тешкоће, занемарили и кров над главом… А и шта ће им? Јер кад си са Христом окружен светлошћу лика Његовог и обасут љубављу Његовом…шта ће ти кућа? Шта ће ти кров? Довољна ти је и црна земља по којој ходиш јер и она ти тада не изгледа тако црна и тако тешка… и њу тада толико волиш, и сваку биљку и сваки камен и сваког човека и све ти је драго и мило… Једино чега се тада бојиш јесте – да тај тренутак савршеног стања душе и тјела Христом изазван не нестане… Бојиш се да га не изгубиш и у том страху трепериш као лист на повјетарцу… Нема тога човјека који је крштен а да није осјетио, бар онда док је дјете био, пуну радост живота у Христу! А то је моменат један који желите претворити у вјечно трајање, у ком кад вас неко зове ви се не одазивате јер се бојите да ће присуство нечије отјерати присуство савршене Христове љубави у којој пребивате тада… То може само љубав! Љубав је круна свих врлина – Љубав је Рај и Рај је љубав! Незамислив је Рај без љубави! Какав би то био Рај кад би уместо љубави тамо мржња царовала?

+ + +

Кад дођете кућама својим сјетићете се ових ријечи... и наћи ћете у свом животу овакав моменат као Апостоли Христови Свети што су имали на Тавору, којима тада ништа није требало више, осим да тај моменат прерасте у вјечност! То је преображење! То је моменат кад се на неописан начин,
и вама самима необјашњив – преобразе у вама и ум и осјећања и кад се запитате: Шта се ово са мном деси? Јуче ми је ово, Боже сметало а сад ми је баш лијепо! Баш је ово лијепо! Како је ово уопште и могло да ми буде ружно и да ми смета?

+ + +

Ех кад би Љубав Христова и Светлост Његова преображењска вазда боравиле у нашем срцу!? Па да нам не смета све и свашта! Какав би то лијеп живот био…? Не би се свађали међусобно што овај има кров а ја немам… и тд. и тд. А има људи и сви то знамо, који спавају под отвореним небом и на камен спуштају главу као неко на свилен јастук… И срећни и задовољни и Богу благодарни више него они имућни! Како је Христос преобразио њихов ум да из њихових уста не излази богохулно роптање: Зашто Боже немам? - него речи: Хвала ти Боже и на овом дару! То је преображај и преумљење
кад промјенимо начин размишљања из греховног у врлинско!

+ + +

Молимо се драгом Христу да наш преображај не буде само моменат него да траје тако у вјекове! Нека светлост Таворска увек сија у нашем срцу и нашем уму а Богу нека је слава и хвала на његовим даровима.
Амин.

јереј Средоје Андрић


 


FACEBOOK
ДОНАЦИЈЕ

Помаже Бог добри и честити роде!

Саборни храм Светог кнеза Лазара и косовских јунака у Вишеграду - Андрићграду углавном је завршен што се тиче спољашњих радова. Сад предстоје унутрашњи радови и опремање храма потребним богослужбеним предметима и књигама. Искрено говорећи, црквени сакрални предмети нису јефтини. На нама је да храм, који је храм свих нас, опремимо лијепо и свечано, баш као што је таква и честита српска душа. Свјесни смо и тога да Вам се новац свуда тражи, али и знамо да Господ искрен дар награђује стоструко и на многе начине само Њему познате.
Храмови су увек били слика једног народа и увек се народ уграђивао у храм кроз разне видове помоћи, као што је то и овде случај. И то је добро, јер он онда постаје спона која нас веже и за Цркву и за Бога и ми се осећамо дијелом тога храма коме смо дали свој допринос.
Молба за донаторство није увек захвалан посао, али наш народ кад је у питању Црква – зна то да разумије! Тешко је у мало речи објаснити све, ал' ми се разумијемо!

Са Божијим благословом, свештеник Средоје Андрић,
старешина храма Св. Кнеза Лазара


Погледајте донације

Упутства за приложнике