Вишеградски Дечани Андрићград Храм у Вишеграду Храм у Вишеградској Бањи Храм у Блацама Спомен капела у Старом Броду

Недеља Самарјанке

Налазимо се у данима, драга браћо и сестре, када је Христос после свога васкрсења, а пре вазнесења, ходио по овој земљи којом ходимо и сведочио свим својим васкрслим бићем оно што је и проповедао – а то је живот вечни, царство небеско. „Сваки који пије од ове воде опет ће ожедњети, а који пије од воде коју ћу му ја дати, неће ожедњети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни“ – каже Господ у жени самарјанци у данашњем јеванђељу.

Сваки који се поји на извору пролазности постаје пролазан, а који се поји на извору бесмртности постаје бесмртан. То се ево посведочава све до данашњих дана и то сведочење неће престати, јер примисмо Духа Светог који нас оживљава у овом свету за онај свет.

Говорећи о Води живој коју ће дати – Господ мисли на Духа Светога кога ће послати на Апостоле и све нас у педесети дан по свом Васкрсењу. Дух свети који од Оца исходи а Сином се даје остаје у Цркви Христовој као темељни камен. Зато у овом свету све може проћи, али Црква христова опстаје и траје и не пролази – не зато што смо ми свети – него зато што што је Дух Свети – Дух живота и вечности. Он нас освећује и ослобађа, издиже кад се прилепимо за овоземаљаско и узноси ка небеском. Црква и Света Литургија где се појимо на извору бесмртности – причешћујући се Бесмртним и Васкрслим Христом – јесте наше прибежиште и уточиште – место које нас ослобађа од овоземаљских брига и сваком Литургијом нас подсећа не само речима, него и искуствено да је овоземаљски живот пролазан и да није вредан толике сикирације на коју трошимо себе. Кад кажем искуствено мислим на све вас који после Свете Литургије у својим срцима осјетите дејство љубави и благодати Божије која је тешко описива. То је стање мира и спокоја – олакшање од брига, али и снага која нам изнова даје љубав, да оне које нисмо вољели поново волимо и да живот који нам је био мрзак поново у нади и у боље сутра живимо. То је снага Духа Светога, то је снага Цркве и Причешћа то је кладенац воде живе који нас – као што је и многе свете пре нас одвео у живот вечни.

Не одустајмо никада од Цркве и од Христа који нам се даје и који жели да постанемо свети. Свети нећемо бити бет Њега него само са Њим – јер је он светост светих и извор воде живе која тече у живот вечни. Њему нека је увек слава и хвала кроза све и све у векове векова – Амин!

јереј Средоје Андрић 2015.


 


FACEBOOK
ДОНАЦИЈЕ

Помаже Бог добри и честити роде!

Саборни храм Светог кнеза Лазара и косовских јунака у Вишеграду - Андрићграду углавном је завршен што се тиче спољашњих радова. Сад предстоје унутрашњи радови и опремање храма потребним богослужбеним предметима и књигама. Искрено говорећи, црквени сакрални предмети нису јефтини. На нама је да храм, који је храм свих нас, опремимо лијепо и свечано, баш као што је таква и честита српска душа. Свјесни смо и тога да Вам се новац свуда тражи, али и знамо да Господ искрен дар награђује стоструко и на многе начине само Њему познате.
Храмови су увек били слика једног народа и увек се народ уграђивао у храм кроз разне видове помоћи, као што је то и овде случај. И то је добро, јер он онда постаје спона која нас веже и за Цркву и за Бога и ми се осећамо дијелом тога храма коме смо дали свој допринос.
Молба за донаторство није увек захвалан посао, али наш народ кад је у питању Црква – зна то да разумије! Тешко је у мало речи објаснити све, ал' ми се разумијемо!

Са Божијим благословом, свештеник Средоје Андрић,
старешина храма Св. Кнеза Лазара


Погледајте донације

Упутства за приложнике