Вишеградски Дечани Андрићград Храм у Вишеграду Храм у Вишеградској Бањи Храм у Блацама Спомен капела у Старом Броду

Недеља двадесет четврта по Духовима

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Препуно је Свето Јеванђеље чуда Господњих, браћо и сестре, баш као што је и препун свет оних који у та чуда не верују и Христа одбацују. Одбацују Христа а траже за савезника онога коме ће душу своју продати у бесцење. Оно што је душа за тело – то је Бог за душу. Не постоји савршенији лекар за човека од Господа јер је Он његов творац до најситнијих детаља, детаља које видимо и која још откривамо, али и оних која још човек није открио. Не вреди ићи код лажних исцелитеља и гатара – боље је и болестан бити а душу сачувати за вечност - него у садашњости земаљској уживати на кратко. И кад је човек болестан – то је његов крст који носи. У таквим моментима треба мислити на Христа који је био без греха а опет је носио крст поруге, понижавања, осуде и пљувања и крст распећа. Све је дакле поднео за нас и ради нашег спасења. Жртвовао се! И све је то поднео до краја, а онај који претрпи до краја тај ће се спасти! Олакшање за овоземаљске муке треба дакле тражити, али на правом месту и од правог лекара.

Јеванђеље које смо саслушали прави је сведок тога. Крвоточива жена потрошила је сво своје имање на разне докторе покушавајући да се излечи али није било успеха. А онда је у страху да приђе Исусу покушала да дохвати само скут његове хаљине и дохвативши га одмах је стало течење крви њезине и она осети да се излечи. Христос јој није пружио руку – она није дохватила лично Њега, него само делић Његове хаљине и би излечена. Вера коју је пројавила у Христа спасила ју је животних мука и код правог лекара душа и тела доби излечење. А каже се у овом Јеванђељу да се многи људи тискаху и гураху око Исуса да га виде и дохвате, али само се за њу каже да доби излечење…. Е тако вам је и данас. Многи и данас прилазе Христу и Његовим светим и гурају се али не добијају исцелење. Реке људи нпр. одлазе под Острог Светом Василију али не бивају сви излечени. Било је и примера да су се многи излечили али чим су посумњали - болест се вратила. Има и оних који су нешто дали али чим су зажалили – опет, болест се вратила. Е то није права вера! Ми мислимо да са Христом повремено тргујемо кад нам затреба и кад нам захвали. Сад ми је лоше – треба ми Бог, сад ми је добро – не треба ми ни Бог ни Црква. Е по томе се види да смо млаки и слаби у вери. Не смијемо Христа доживљавати као неког чаробњака у филму који је ту само кад нама затреба. Са Христом требамо бити – НЕ из користољубља већ из љубави. Сви ми желимо да нас наша деца воле – не због поклона које им доносимо, већ из љубави безусловне која је уједно и савршена љубав! Тако и Христос очекује од нас да га волимо не само кад смо болесни, него да га волимо и кад смо здрави и задовољни животом.

Црква са својим Божанским тајнама – јесте највеће лечилиште људи јер ту борави Дух Свети који освећује и просвећује душе. Света Литургија и заједница верних окупљених око Христа – снажнија је од свих конзилијума лекара овоземаљских. Не говоримо против лекара – него и лекари треба да знају да постоји лекар над лекарима – а то је Господ Бог! И они би много боље лечили кад би лечили са Христом у срцу и на уснама. И сви би ми много бољи били кад би оно што чинимо чинили у име Христа а не у своје лично име.

Нека би Господ Исус Христос и Евхаристијска радост која озарује лица људи на Литургији (а то се види и примети) пратили нас у све дане живота нашег. Јер радујући се животу и славећи овде Бога – спремамо се да Га прослављамо у вечности и да будемо прослављени са Њим. Њему – нашем лекару и спаситељу нека је слава и хвала у векове векова – Амин!
_____________
јереј Средоје Андрић


 


FACEBOOK
ДОНАЦИЈЕ

Помаже Бог добри и честити роде!

Саборни храм Светог кнеза Лазара и косовских јунака у Вишеграду - Андрићграду углавном је завршен што се тиче спољашњих радова. Сад предстоје унутрашњи радови и опремање храма потребним богослужбеним предметима и књигама. Искрено говорећи, црквени сакрални предмети нису јефтини. На нама је да храм, који је храм свих нас, опремимо лијепо и свечано, баш као што је таква и честита српска душа. Свјесни смо и тога да Вам се новац свуда тражи, али и знамо да Господ искрен дар награђује стоструко и на многе начине само Њему познате.
Храмови су увек били слика једног народа и увек се народ уграђивао у храм кроз разне видове помоћи, као што је то и овде случај. И то је добро, јер он онда постаје спона која нас веже и за Цркву и за Бога и ми се осећамо дијелом тога храма коме смо дали свој допринос.
Молба за донаторство није увек захвалан посао, али наш народ кад је у питању Црква – зна то да разумије! Тешко је у мало речи објаснити све, ал' ми се разумијемо!

Са Божијим благословом, свештеник Средоје Андрић,
старешина храма Св. Кнеза Лазара


Погледајте донације

Упутства за приложнике