Вишеградски Дечани Андрићград Храм у Вишеграду Храм у Вишеградској Бањи Храм у Блацама Спомен капела у Старом Броду

КРСТОВДАН 2014 - Воздвижење Часног крста

Данас драга браћо и сестре славимо празник Воздвижење часнога крста или у народу познат као Крстовдан. То је празник када се присећамо на страдање Христово, на његове муке голготске, смрт и понижења, али и празник када славимо крст као символ победе и васкрсења. Зато у данашњем јеванђељу читамо одломке Јеванђеља Великог петка и који нас враћају мислима на тај велики и страшни празник када је човек убио Богочовека и уместо праведника помиловао разбојника. Крст за нас хришћане данас јесте пут муке, пут тежак и трновит, али и пут свесно изабране радости, јер знамо да нас на крају тог пута чека васкрсење и вечна слава. Христос је рекао да они који желе Царство небеско нека се одрекну себе, узму крст свој и пођу за мном… а то значи: нека узму терет грешника и нека га носе кроз живот, нека буду изложени поругама и клеветама и страдањима ако мисле да уђу у Царство небеско. Крст носити а крста се стидети је апсурд. Крст се не носи као модни детаљ, већ је крст начин живљења, начин опхођења према Богу и људима. Крст се носи у смирењу, понизности, покорности и послушности према ближњима и према Богу, а не у гордости и надмености, јер Христос није био такав на свом крстоносном путу. Величина крста јесте у величини вере којом подносимо страдање – верујући при том непоколебиво у васкрсење. Зато сви они који мисле да се лагодно могу провући кроз овај живот правећи компромисе час добру - час злу, а наследити Царство небеско некако на превару – преварили су се. Нема Царства небеског без подношења страдања нити се Бог да преварити као човек.

На данашњи дан присећајући се смрти и васкрсења Христовог славимо и два догађаја из историје хришћанства: Први је догађај када су Свети цар Константин и Јелена у четвртом веку били у Јерусалиму и где су на Голготи пронашли испод незнабожачког храма три крста на ком су били распети Христос и два разбојника. Не знајући који крст је крст Христов – по Божијем промислу туда је пролазила посмртна поворка и стављајући један по један крст на покојника тражили су који је крст Христов. Када су положили трећи крст на покојника – он је васкрсао. Исти крст су положили на једног болесника и он је оздрвио. Тако је пронађен Часни крст Христов. Патријарх и Цар су високо подигли крст Христов да га сав окупљени народ види, што и ми симболично чинимо сваког Крстовдана. Зато се овај празник и зове Воздвижење или Уздизање или Подизање часног крста.

Други догађај који данас славимо јесте повратак часног Крста из Персије. Персијски цар Хозроје опустошио је Јерусалим и том приликом однео Часни крст у Персију. Византијски цар Ираклије у 6. веку осваја Персију и победоносно враћа Часни крст на Голготу. Носећи и сам часни крст цар је застао пред Јерусалимом и није могао даље. Тадашњи јерусалимски Патријарх је видео једног анђела како стоји и не да му да уђе у град Јерусалим. Анђео му није дао да у царској одећи носи Крст, већ је цар морао да се пресвуче у скромну одећу и да босоног узнесе Часни Крст на Голготу.

Све ово сведочи да се крст Христов носи у смирењу и понизности, а не у слави овоземаљској и пролазној. Јер ако хоћемо да сагледамо крст морамо да клекнемо пред њим, јер из вертикале ако га посматрамо нећемо га на прави начин нити видети нити доживети.

Нека би крст Христов који данас славимо и узносимо и нама био радост и васкрсење на живот вечни. Крсту твоме клањамо се Христе и свето васкрсење твоје певамо и славимо у све векове векова – Амин!
_____________________
јереј Средоје Андрић


 


FACEBOOK
ДОНАЦИЈЕ

Помаже Бог добри и честити роде!

Саборни храм Светог кнеза Лазара и косовских јунака у Вишеграду - Андрићграду углавном је завршен што се тиче спољашњих радова. Сад предстоје унутрашњи радови и опремање храма потребним богослужбеним предметима и књигама. Искрено говорећи, црквени сакрални предмети нису јефтини. На нама је да храм, који је храм свих нас, опремимо лијепо и свечано, баш као што је таква и честита српска душа. Свјесни смо и тога да Вам се новац свуда тражи, али и знамо да Господ искрен дар награђује стоструко и на многе начине само Њему познате.
Храмови су увек били слика једног народа и увек се народ уграђивао у храм кроз разне видове помоћи, као што је то и овде случај. И то је добро, јер он онда постаје спона која нас веже и за Цркву и за Бога и ми се осећамо дијелом тога храма коме смо дали свој допринос.
Молба за донаторство није увек захвалан посао, али наш народ кад је у питању Црква – зна то да разумије! Тешко је у мало речи објаснити све, ал' ми се разумијемо!

Са Божијим благословом, свештеник Средоје Андрић,
старешина храма Св. Кнеза Лазара


Погледајте донације

Упутства за приложнике