Вишеградски Дечани Андрићград Храм у Вишеграду Храм у Вишеградској Бањи Храм у Блацама Спомен капела у Старом Броду

Свети Ћирило и Методије

Сви словенски народи, драга браћо и сестре, прослављају данас не само дан своје писмености, како неки наглашавају и истичу, него и оно што је много битније а то је - дан свог духовног рођења, охристовљења и крштења. Данас се слави и велича подвиг мисионарства, подвиг жртве и љубави а све због Христа и вечне славе. Присећамо се данас речи које је Господ наш изрекао својим ученицима рекавши: Идите по целом свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Који поверује и крсти се биће спасен а који не поверује биће осуђен. Идите и начините све народе мојим ученицима крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа… Ово су речи које су водиле и довеле Свету Браћу да међу словенским народима проповедају и шире реч Божију. Отићи из Солуна одакле су били родом и доћи у данашњу Чешку или Пољску и за ово наше време јесте труд и велики напор. А тамо нису дошли у обилазак познатих места као туристи, него као мисионари у туђи, далеки и непознати свет. Када некоме данас хоћете нешто да објасните, докажете и уверите и сами увидите колики је потребан труд и напор…а они су отишли са јаком вером да се на целом том великом географском простору може, треба и хоће прослављати име Господа нашег Исуса Христа. И у тој мисији помагао им је Господ Бог који никада не оставља слуге своје, него их увек подиже, опомиње и води.

Историјске и геополитичке прилике у којима је живео словенски народ није ни мало био лак терен за било какав мисионарски рад. Православље које је у то време било јединствено, дакле није било подељено на Исток и Запад, у то време све више тежи својој подели. Папа, који је тада био православан имао је јак утицај и преко свога свештенства наметао је ставове који су у то време били опречни и нису били у духу православља и источне традиције. Тежило се већ тада томе, да папа буде врховна глава хришћанског света. Тако је римском свештенству сметало то што Света браћа Ћирило и Методије проповедају Словенима Јеванђеље на њиховом и њима разумљивом словенском језику.
За разлику од Римске цркве на Западу, која је инсистирала на употреби латинског, Православна црква никада није била крута по питањима језика; њена уобичајена пракса је одувек била да службе врши на језику дотичног народа.

Тако су словенски хришћани уживали посебне предности, какве ниједан народ у Западној Европи тога времена није имао: слушали су, дакле, Јеванђеље и црквено богослужење на језику који су разумели.Источна Црква одувек је тежила духовном усавршавању и ширењу Јеванђеља, занемарујући при том овоземаљске стратешке и политичке циљеве које је опет настојала, гајила, спроводила – па и данас спроводи римокатоличка црква. Такав рад Свете браће и њихово искакање из дотичне западне праксе мисионарења и рада сметао је и наносио римском свештенству штету, али је словенском народу доносио многоструке духовне плодове. Народ је радије слушао и читао реч Јеванђеља на свом,него на непознатом латинском језику. Због тога су браћа имала великих проблема, па су морали ићи у Рим да од папе траже дозволу за свој рад. Папа Хадријан их је примио и касније својом папском булом из 880-те године одобрио њихов рад. Ћирило се у Риму разболео и умро раније 869. године и сахрањен је у цркви Светог Климента, док је Методије, вративши се међу Словене и прешавши из Моравске у Панонију, као панонски архиепископ наставио свој рад, имајући и даље великих проблема са римокатоличким бискупима. Умро је у Панонији као архиепископ 885-те године.

Набрајање ових историјских чињеница и њихово познавање није толико битно, али ако хоћемо да схватимо значај дела, мисионарења и рада Свете браће и колико је тај рад био тежак и мукотрпан – онда је потребно знати одређене историјске околности. Духовни значај и духовна корист коју ми данас осећамо - захваљујући и благодарећи пре свега Богу а затим и нашим просветитељима и учитељима Ћирилу и Методију - уздиже нас изнад историје и њеног сувопарног познавања, јер ми преко њих сада и верујемо и знамо и познајемо Бога: Оца; Сина и Светога Духа – коме нека је слава и хвала у све векове векова – Амин!

Јереј Средоје Андрић
23. мај 2013


 


FACEBOOK
ДОНАЦИЈЕ

Помаже Бог добри и честити роде!

Саборни храм Светог кнеза Лазара и косовских јунака у Вишеграду - Андрићграду углавном је завршен што се тиче спољашњих радова. Сад предстоје унутрашњи радови и опремање храма потребним богослужбеним предметима и књигама. Искрено говорећи, црквени сакрални предмети нису јефтини. На нама је да храм, који је храм свих нас, опремимо лијепо и свечано, баш као што је таква и честита српска душа. Свјесни смо и тога да Вам се новац свуда тражи, али и знамо да Господ искрен дар награђује стоструко и на многе начине само Њему познате.
Храмови су увек били слика једног народа и увек се народ уграђивао у храм кроз разне видове помоћи, као што је то и овде случај. И то је добро, јер он онда постаје спона која нас веже и за Цркву и за Бога и ми се осећамо дијелом тога храма коме смо дали свој допринос.
Молба за донаторство није увек захвалан посао, али наш народ кад је у питању Црква – зна то да разумије! Тешко је у мало речи објаснити све, ал' ми се разумијемо!

Са Божијим благословом, свештеник Средоје Андрић,
старешина храма Св. Кнеза Лазара


Погледајте донације

Упутства за приложнике