Вишеградски Дечани Андрићград Храм у Вишеграду Храм у Вишеградској Бањи Храм у Блацама Спомен капела у Старом Броду

Материце

У име Оца, Сина и Светога Духа!
„У нашој Цркви ове три недеље пред Божић посвећене су односима у породици. Прошле недеље Црква је прослављала Детинце, да опомене децу да поштују родитеље. А ево данас, у ову недељу имамо Материце, следеће су Оци, да се поучимо како треба поступати према деци. Данас, на овој светој Литургији, желео бих прво да честитам празник свим мајкама, а у исто време да честитам и девојкама које ће сутра постати мајке“ (еп. Јован). Честитајући овај празник, молимо се сви Богу да мајкама подари мудрост, која је веома потребна у времену у ком живимо, да правилно васпитавају децу своју. Молимо се такође Богу, да вама мајкама, у васпитању своје деце, увек испред очију буде прволик Мајке свих, то јесте лик Пресвете Богородице. Она, која је знала да рађа Сина Божијег, Спаситеља света и Бога – није се одрекла васпитања, одгајања и храњења детета Христа - управо да би дала пример да се васпитање, одгајање и мајчинство апсолутно подразумева.

Време у коме живимо и цело глобално друштво намеће свима један брз ток живота и осећа се да се хришћанско васпитање маргинализује, не само из разлога што је неко велики његов противник, него и из разлога што смо сви упали у колосек овосветске трке… Па као ауто на снегу… Хтели би да искочимо из тог погрешног колосека али то не иде лако. А данас цели свет вапије за хришћанским васпитањем и сигуран сам да многи од нас желе и хтели би бољи свет, боље људе, културнију и васпитанију децу, боље школство, и сами би сви хтели да будемо бољи – али како искочити из колосека, како се као једна карика откинути из тог увезаног ланца? Може, али је потребна жртва! Потребно је да жртвујемо себе и своје прохтеве да би свако своме детету дао право наслеђе – а то је добро хришћанско васпитање, јер ће из те деце наново ницати нови и квалитетнији род и здравије друштво и тако ће се тај низ продужавати. Данас се много говори о искорењивању корупције нпр…а нико се није забринуо зашто нам се деца рађају са тим корумптивним геном и кодом? Дакле, то је дуг генерацијски процес искорењивања, јер је најтеже победити себе.

Сви смо ми кад се сагледамо пуни мана, али спремност и труд да будемо бољи јесте оно што се цени. Кад се дете у школи оцењује и награђује за труд, како нас неће Отац наш небески наградити за труд који уложимо сопствено и дечије усавршавање. А ево и приче: „Једна је мајка имала јако несташно дете. Никако није могла да га укроти. Све што је давала од себе, ништа није помагало. То дете је правило несрећу за несрећом. Кад је видела да му не може ништа, она је клекла испред икона у својој соби и почела гласно да се моли док је дете правило хаос у соби, свађало се, викало, вриштало, али она се наглас молила: Господе, ја не могу ништа више да учиним у васпитању овога детета и видим да ће моје дете не само духовно него и физички погинути. Господе, Мајко Божија, ја даље не умем. И тако, молећи се, она је почела да плаче. Дете се није обазирало на то. Наједанпут, кад је видело да мајка упорно плаче, да се моли гласно, пришло је мајци која је клечала и почело да говори: мајко, немој плакати, ја ћу бити бољи, ја ћу се поправити. И поправило се. Сузе мајчине, молитва мајке, помоћ Божија, свест детета колики је бол нанело мајци, нека и нама буде пример у овим смутним временима, када сви други имају више утицаја на децу него што ми сами имамо“ (владика Јован). Дакле и пред свег нашег труда, у васпитању деце учествује и Бог коме се молимо и ми и деца наша у светом храму и у своме дому. Мајке ту имају пресудну улогу. Очеви су по природи тврђи и грубљи, док су мајке као жене њежније и осетљивије, али свако у своме домену доноси корист дому, породици и деци. То је дар и благослов Божији. Кад треба ратовати – ту су очеви. Кад треба миловати ту су мајке и не треба инсистирати нити наметати да се мењају родитељске улоге које су природно од Бога остављене. То не значи да отац не треба да милује, али је Божији дар да дете које не слуша благе речи мајке – бар послуша строги прекор оца.

Да нам хришћанско васпитавање и враћање на Пут Господа Исуса Христа и Пресвете мајке Његове не буде подсмех и стид, него понос. Да не учимо децу да се стиде што верују у Бога и моле му се и да нам друштво не осуђује такве као конзервативце и заостале, него да их цени као морално и друштвено корисне – Господу се помолимо и Пресветој Мајци Његовој коју увек славимо и молимо и истичемо као пример свих мајки! Њима нек је слава и хвала у векове – Амин! Још једном: Срећан празник свим будућим и садашњим мајкама!

_____________________
јереј Средоје Андрић 30. децембар 2012.


 


FACEBOOK
ДОНАЦИЈЕ

Помаже Бог добри и честити роде!

Саборни храм Светог кнеза Лазара и косовских јунака у Вишеграду - Андрићграду углавном је завршен што се тиче спољашњих радова. Сад предстоје унутрашњи радови и опремање храма потребним богослужбеним предметима и књигама. Искрено говорећи, црквени сакрални предмети нису јефтини. На нама је да храм, који је храм свих нас, опремимо лијепо и свечано, баш као што је таква и честита српска душа. Свјесни смо и тога да Вам се новац свуда тражи, али и знамо да Господ искрен дар награђује стоструко и на многе начине само Њему познате.
Храмови су увек били слика једног народа и увек се народ уграђивао у храм кроз разне видове помоћи, као што је то и овде случај. И то је добро, јер он онда постаје спона која нас веже и за Цркву и за Бога и ми се осећамо дијелом тога храма коме смо дали свој допринос.
Молба за донаторство није увек захвалан посао, али наш народ кад је у питању Црква – зна то да разумије! Тешко је у мало речи објаснити све, ал' ми се разумијемо!

Са Божијим благословом, свештеник Средоје Андрић,
старешина храма Св. Кнеза Лазара


Погледајте донације

Упутства за приложнике