Вишеградски Дечани Андрићград Храм у Вишеграду Храм у Вишеградској Бањи Храм у Блацама Спомен капела у Старом Броду

Недеља осамнаеста по Духовима - (ловљење рибе)


У име Оца и Сина и Светога Духа!

Колико пута после прочитаног Јеванђеља сам се запитао: зашто је Господ Исус Христос од свих људи које је могао да позове у службу апостолску – позвао баш тадашње рибаре и њих учинио ловцима људи – тј. учинио их гласницима своје Божанске воље да лове људе и уводе их у веру Христову. Христова логика и свезнање превазилазе наше скромне моћи, али бар донекле нам је дано да разумемо, тумачимо и откривамо и наравно схватимо Божије деловање. Можда многи од нас не би посегнули за таквим избором, али Христос нам показује да глава начитана не вреди увек много више од главе која је проста али послушна, која не пита зашто? – него пита: где треба и шта треба да учиним? Често и много пута у животу прво потрчимо за знањем, као да оно нуди све одговоре на наша питања, а при том заборавимо да се срце не храни знањем него вером, добротом и љубављу. Срце има своје знање које је много дубље, јер сазнања која стиче плод су реалне љубави и вере а не често пута насилног интелектуалног читања.

Господ Бог јесте Отац свих нас! Уколико са својим Оцем небеским имамо лични молитвени однос и контакт утолико ћемо више сазнати од Њега. Уколико смо у љубави са Оцем – утолико су нам више отворена врата сазнања. Замислите дете које расте без оца па кад одрасте у младића прочита детаљну биографију свога оца и замислите дете које ужива љубав оца – које ће дете више знати о свом оцу? Наравно, више ће знати оно дете које је уживало љубав оца па макар она трајала и минимално. Ово говорим зато што многи читају Свето Писмо попут биографије свога оца али ако немају љубав и веру – те чудесне нити које их вежу уз небо – они опет неће добро знати Оца! Апостоли су осетили ту љубав јер су веровали у Христа Сина Божијег као што и ми данас треба да верујемо у Њега и Оца небеског.

Многи свети Оци нису имали никакво образовање али су са вером и љубављу докучили високе тајне од којих су касније други учили како би постали и они учени. Такав је случај и са Апостолима. Ми данас од њих сви учимо иако они нису завршили никакве високе школе ни факултете. На питање да ли желе да постану ловци људи уместо да и даље буду рибари – они су рекли ДА! Нису рекли Христу: па не знам да ли ћу моћи, ако стигнем, не знам, вероватно… како ми често пута кажемо остављајући себи увек простора да се предомислимо. Кад је Христос у питању нема премишљања. Вера у Њега и послушност Њему донеће ти увек стоструке плодове! Апостоли су ловили целу ноћ и ништа нису уловили али на реч Христову да баце поново мрежу они бацише и уловише толико рибе, да су се препали да ће лађе почети тонути.

Симон није рекао Христу: па ноћас сам Господе ловио и заиста ништа нема – нећу поново да бацам мрежу – већ је рекао: На Твоју реч Христе бацићу мрежу. Такво послушање без изузетка и од нас тражи Исус Христос. А то није лако! Лако је само онима који чврсто верују. Искушења која нас у животу снађу подносе се најлакше са Христом. Она буду заиста тешка али треба увек рећи: Са тобом Христе победићу све. Са Христом никада не можеш бити губитник нити без Христа можеш бити победник. Апостоли ловише читаву ноћ али док Христос не дође не би никаквог плода њиховом раду. То су наши стари добро знали па су сваки рад започињали са молитвом, крстом и Боже помози! Са Христом дакле, видимо да долази сваки благослов – како оних – тако и ових дана… али увек у сарадњи са човеком а никако насилно и мимо човека! Могао је Христос да напуни чамце и без бацања мреже јер он је свемогући Бог, али овим нам показује да плод долази само онда када се усагласи Божанска и људска воља. Много штошта би човек могао да заврши у свом животу али никако да баци мрежу, да послуша Христа! Уколико ми одрадимо оно што је до нас онда ће и Бог урадити оно што је до Њега. Један побожан мудар човек је рекао: Без Бога не можемо а без нас Бог неће!

Нека би Господ Бог свима нама отворио срце како би се у њега пре сваког знања уселиле прво љубав, вера и нада, како би увек на Христов позив да бацимо мрежу одговарали са ДА ГОСПОДЕ! Да благослов Божији увек буде са нама у нашем животу, у нашем раду, у нашем веровању и духовном узрастању – по речима светог Апостола Павла који каже: Ја посадих, Аполос зали, али Бог учини да узрасте. Тако нити је што онај који сади, нити онај који залијева, него Бог који чини да расте. Тако и ми да растемо са Христом Господом, коме нека је увек слава и хвала у векове – Амин!

_______________________
јереј Средоје Андрић


 


FACEBOOK
ДОНАЦИЈЕ

Помаже Бог добри и честити роде!

Саборни храм Светог кнеза Лазара и косовских јунака у Вишеграду - Андрићграду углавном је завршен што се тиче спољашњих радова. Сад предстоје унутрашњи радови и опремање храма потребним богослужбеним предметима и књигама. Искрено говорећи, црквени сакрални предмети нису јефтини. На нама је да храм, који је храм свих нас, опремимо лијепо и свечано, баш као што је таква и честита српска душа. Свјесни смо и тога да Вам се новац свуда тражи, али и знамо да Господ искрен дар награђује стоструко и на многе начине само Њему познате.
Храмови су увек били слика једног народа и увек се народ уграђивао у храм кроз разне видове помоћи, као што је то и овде случај. И то је добро, јер он онда постаје спона која нас веже и за Цркву и за Бога и ми се осећамо дијелом тога храма коме смо дали свој допринос.
Молба за донаторство није увек захвалан посао, али наш народ кад је у питању Црква – зна то да разумије! Тешко је у мало речи објаснити све, ал' ми се разумијемо!

Са Божијим благословом, свештеник Средоје Андрић,
старешина храма Св. Кнеза Лазара


Погледајте донације

Упутства за приложнике