Вишеградски Дечани Андрићград Храм у Вишеграду Храм у Вишеградској Бањи Храм у Блацама Спомен капела у Старом Броду

О вери и надању у Бога

О вери и надању у Бога

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Јеванђеље које данас прочитасмо говори о чудесном догађају ходања по води, сведочећи тако свима нама да је све могуће човеку само ако чврсто верује у Бога. Вера у Бога подразумева и тражи од нас да све друге изворе помоћи одбацимо како би Христа признали као нашег јединог избавитеља и спаситеља. Можда некоме ово делује као порицање и одбацивање помоћи других људи, али запитајмо се: зар и други људи нама не помажу промислом Божијим, јер је тако била воља Његова да нам помогне кроз неког ближњег?

Управо зато што помоћ и подршку очекујемо прво од некога другог а не од Бога, наводи нас на криви пут где се губи из вида истинско право веровање, тј. апсолутно веровање да Бог управља и са нама и са нашим братом и са природом и да он промишља и уређује све! Чим имамо алтернативу - ми мање верујемо у Бога, па тако за бога постављамо себи новац, моћ, утицај… Данас имате, како ми кажемо светских моћника који сматрају да са својим утицајем могу све и да им је дозвољено све, јер новац, моћ и слава стоје им на услузи… Бога се и не сете или га се ретко сете… А замислите једног од тих моћника да се нађе насред побеснелог океана, испао из авиона на пример…? Нема телефона, нема ГПС-а, нема кога звати у помоћ, нико не зна где је? Таман да су му и џепови пуни новца шта му вреди? Моћ, утицај, слава…шта ће му кад нико не зна где је! Шта мислите, кога би тада звао у помоћ и кога би тада молио за помоћ? Наду тада сигурно не би полагао нити у новац, нити у моћ, јер му то тада не би користило, али сигурно би се сетио Бога и Њему се молио! А зашто Бога? Па зато што Бог једини чини чуда и управља природом и кад отпадну сви други видови помоћи којима се служимо и кад помислимо да је крај - остане нам само Бог! И у тим ретким тренуцима када га се сетимо, Он нам опет помогне и покаже своју милост и безграничну љубав.
Све ово наводим јер хоћу да покажем да права и савршена вера - Христа, тј. Бога - увек ставља на прво место свих наших пријатеља са којим треба да се поносимо, па тек онда остале и остало редом.
Шта значи права и истинска вера у Бога и предавање вољи Божијој показује нам и Јеванђеље о страдању Христовом. Када су Христа опколили војници и када је апостол Петар тргао нож да га брани, Христос му каже: парафразирам: Не Петре! Немој ме бранити! Врати нож свој у корице, јер ко се ножа лати од ножа ће погинути. Ако бих ја хтео да се браним не би ми требала твоја помоћ.
Са једном речју би сишло дванаест легиона анђела који би се борили за мене и нико од ових војника не би остао жив! Али ја нећу тако – говори му Христос. Дакле, Христос не полаже своју наду ни у Петра, ни у војску небеску, нити користи своју свемоћ – већ се препушта вољи Божијој молећи се Богу Оцу: Нека буде воља твоја Оче! – исто онако како се и ми молимо у „Оче нашу“: да буде воља твоја и на земљи као и на небу!
Дакле, Христос који је имао и има неупоредиво већу моћ од било ког светског моћника, није се ослањао на њу – већ на Бога Оца. Управо зато је то савршена вера којој треба да тежимо! Једна је ствар бити беспомоћан када немаш никакву силу и никога иза себе, а много је веће и узвишеније када имаш изванредну силу а ипак је не искористиш. То је обележје правог верујућег Божијег човека!

Сви ми у нашим животима треба више да се ослањамо на Бога, а мање на људе. Људи знају да изневере – каже владика Николај, а Христос те неће никада изневерити! Новац и богатство такође ће те изневерити. Моћ и слава исто тако! То не значи да је све то погрешно, али је засигурно погрешно ако сво своје надање прво будемо полагали у то. Данас људи много гину у аутомобилима… Статистике показују да је много више оних који гину у скупоценим новим аутомобилима него оних што гину у лошијим. А то је зато што многи возачи своју наду полажу у нове кочнице и савремене системе на ауту за које мисле да ће их спасти - а не у Бога. Размислићете и видећете да је тако, јер и сам знам да све то не вреди ако Бог не упути свој благослов и спасење. Ако те Бог не чува – ништа те не може сачувати – од тога увек треба поћи!

Нека би Господ наш Исус Христос коме се молимо нама увек био сапутник кроз животни овај пут и наше основно надање и веровање – коме ћемо узносити славу и благодарност у све дане свога живота! Њему слава и хвала у векове – Амин!


jереј Средоје Андрић


 


FACEBOOK
ДОНАЦИЈЕ

Помаже Бог добри и честити роде!

Саборни храм Светог кнеза Лазара и косовских јунака у Вишеграду - Андрићграду углавном је завршен што се тиче спољашњих радова. Сад предстоје унутрашњи радови и опремање храма потребним богослужбеним предметима и књигама. Искрено говорећи, црквени сакрални предмети нису јефтини. На нама је да храм, који је храм свих нас, опремимо лијепо и свечано, баш као што је таква и честита српска душа. Свјесни смо и тога да Вам се новац свуда тражи, али и знамо да Господ искрен дар награђује стоструко и на многе начине само Њему познате.
Храмови су увек били слика једног народа и увек се народ уграђивао у храм кроз разне видове помоћи, као што је то и овде случај. И то је добро, јер он онда постаје спона која нас веже и за Цркву и за Бога и ми се осећамо дијелом тога храма коме смо дали свој допринос.
Молба за донаторство није увек захвалан посао, али наш народ кад је у питању Црква – зна то да разумије! Тешко је у мало речи објаснити све, ал' ми се разумијемо!

Са Божијим благословом, свештеник Средоје Андрић,
старешина храма Св. Кнеза Лазара


Погледајте донације

Упутства за приложнике