Вишеградски Дечани Андрићград Храм у Вишеграду Храм у Вишеградској Бањи Храм у Блацама Спомен капела у Старом Броду

Недеља Светих Отаца пред Божић - 1. 1. 2012

Ових дана пред велики празник рођења Христовог драги наши, осећамо радост неописиву и сви смо некако много другачији, много веселији него претходних дана у години. У човеково срце, у његово постојање усађена је клица радости Божанске која процвета онда када дође време Божанских празника. Уистину, чудан је тај осећај среће и љубави којом смо сви опијени. Ех, кад би тај благодатни дар са неба, та река духовне среће текла непрестано целе године? Управо зато што није тако, доживљај празника и јесте овако јак - а јак је из разлога што оном који вјерује сам Господ Бог подари такав осјећај и такав доживљај. Онај који не вјерује у Христа – он и неће осјетити да се у те дане земља и људи преодјевају у свечане хаљине, да се душе ките љубављу а лица украшавају осмјехом. Сви ови дани подређени су Празнику Рођења Христовог и претходе му суштински наговјештавајући и припремајући све нас на дочек Богомладенца Христа!

+ + + + +

Ево данас празнујемо Оце свете – прослављамо оне који су се већ прославили и опомињемо данашње оце да следе њихов светли пример. Претходних недеља славили смо дјетињце и мајке, а у ову свету недељу Црква прославља Оце. Зато и данашње Јеванђеље које чусмо, за које ће неко рећи да је сувопарно јер само набраја – веома је битно јер нам износи и свједочи да је Христос један од нас, да је из нашег људског племена рођен и у свему подобан, тј. сличан нама осим у греху. Набрајамо овде Праоце и Оце старозаветне: Аврама и Исака, пророке Исаију и Јеремију, Светог цара Давида, провосвештенике Самуила, Арона и многе друге још. Сви су они живели пре Христа и надали се Христу јер су знали за Писмо старозаветно које предсказује Његово рађање од Дјеве Марије. По тјелу је дакле Господ Исус Христос син људски, али је по Духу Светом Син Оца Небеског, јер је на бестјелесни начин зачет у утроби Дјеве од Духа Светог. Дарови које данас очеви дарују дјеци наговјештавају дар који превазилази све дарове, а то је дар Оца небеског који нам посла Сина Свога Јединородног како би сви људи цјелога свјета кроз Сина Божијег постали дјеца Божија. Чиме се данас може поносити сваки човек? Може се поносити тиме што је Христос Господ узео баш исто тјело које данас имамо ми и прославио га и осветио га и вазнео га на небо и сјео са десне стране Божијег престола. У добу у ком живимо имамо и овоземаљске „назовимо звезде“. Кад би у твој дом ушла нека данашња филмска звезда био би срећан и поносан. Како онда да човек не буде срећан кад у његов тјелесни дом улази Христос Цар славе – сам Бог постаје дјете мало у јаслама повијено. Колику нам је само част својим рађањем у тјелу указао Христос!

+ + + + +

Е зато се радује и весели свака хришћанска душа ових дана, јер је тај дар непроцењив и засигурно нисмо ни свесни шта смо и колико смо добили Христовим оваплоћењем. Али на нашу малу и скромну вјеру коју му узносимо ових дана – он узвраћа у изобиљу својих дарова и чини ове дане и нас таквима да се и сами запитамо и чудимо толикој радости духовној којом – рећићу можда незаслужено – одише васцјели хришћански свјет. Њему, долазећем Богомладенцу Христу увјек се поконимо и у благодарности и љубави приступимо! Радујмо се долазећем Празнику, а данашњи празник и слава очева нек је сретна и Богом благословена – Амин!

јереј Средоје Андрић


 


FACEBOOK
ДОНАЦИЈЕ

Помаже Бог добри и честити роде!

Саборни храм Светог кнеза Лазара и косовских јунака у Вишеграду - Андрићграду углавном је завршен што се тиче спољашњих радова. Сад предстоје унутрашњи радови и опремање храма потребним богослужбеним предметима и књигама. Искрено говорећи, црквени сакрални предмети нису јефтини. На нама је да храм, који је храм свих нас, опремимо лијепо и свечано, баш као што је таква и честита српска душа. Свјесни смо и тога да Вам се новац свуда тражи, али и знамо да Господ искрен дар награђује стоструко и на многе начине само Њему познате.
Храмови су увек били слика једног народа и увек се народ уграђивао у храм кроз разне видове помоћи, као што је то и овде случај. И то је добро, јер он онда постаје спона која нас веже и за Цркву и за Бога и ми се осећамо дијелом тога храма коме смо дали свој допринос.
Молба за донаторство није увек захвалан посао, али наш народ кад је у питању Црква – зна то да разумије! Тешко је у мало речи објаснити све, ал' ми се разумијемо!

Са Божијим благословом, свештеник Средоје Андрић,
старешина храма Св. Кнеза Лазара


Погледајте донације

Упутства за приложнике